Lektura i korektura

Reč lektura vodi poreklo od latinske reči legere (čitati).

Lektura, u izvesnoj meri, i označava čitanje – čitanje čija je svrha ispravljanje napisanog teksta.

Lektura je, dakle, naziv za proces čitanja i ispravljanja gramatičkih i pravopisnih grešaka, kao i stilskih nepravilnosti. Lektura je postupak čiji je cilj tekst napisan u skladu sa normama (srpskog) književnog jezika, pregledan i jasan.

Autor bilo koje vrste teksta ima želju da njegova poruka stigne do čitaoca, što može ostvariti jedino ukoliko tekst bude razumljivo napisan. Jedna omaška u pisanju, bilo da je u pitanju gramatička ili pravopisna greška, može u potpunosti izmeniti smisao napisanog i učiniti da čitalac sasvim pogrešno shvati šta smo nameravali da mu poručimo. Pravilno izražavanje je važno i zato da bismo i u budućnosti mogli da sačuvamo sva bogatstva našeg jezika, koji nam pruža bezbrojne mogućnosti sporazumevanja.

Kako je poznato da se govorni jezik uvek formira prema pisanom, odnosno da osobine pisanog jezika prelaze u govorni, tako treba striktno voditi računa o onome što pišemo i načinu na koji to činimo. Lektura je, stoga, izuzetno važan proces, jer čuva pravilnosti i norme književnog jezika. Ukoliko se i dalje budu pisali stilski i gramatički nekorektni tekstovi, to će za posledicu imati i kvarenje govornog jezika, što može dovesti do slabog i nedovoljnog sporazumevanja, što bi za zajednicu i čoveka kao socijalno biće bilo poražavajuće, jer je njegova najvažnija karakteristika mogućnost komunikacije.

Korektura tekstova

Korektura označava proces prerade teksta, odnosno otklanjanja grešaka nastalih prilikom pisanja ili štampanja, tzv. štamparskih grešaka. Cilj korekture je tekst bez ovakvih nedostataka, koji bi ometali razumevanje napisanog.

Izraz štamparske greške, potekao od grešaka nastalih prilikom preloma teksta u okviru pripreme za štampu, odnosi se i na greške do kojih dolazi tokom pisanja. To su najčešce slovne ili greške u interpunkciji. Iako se laiku ovakvi propusti mogu učiniti kao manje bitni, nije svejedno ukoliko se u tekstu propusti, primera radi, slovo u imenu ili stručnom pojmu, ili dođe do izostavljanja zareza ili znakova navoda. Takvi nedostaci bi umnogome mogli učiniti da čitalac sasvim pogrešno razume napisano ili da bespotrebno potroši vreme odgonetajući smisao ili, pak, da tekst oceni kao nedovoljno stručan. Kada je u pitanju štampa knjiga (literature bilo koje vrste) i novina, korektura je neizbežna provera teksta prelomljenog, odnosno spremnog za štampu, da ne bi došlo do objavljivanja sadržaja punog pogrešaka. U ostalim slučajevima, prilikom tzv. obične štampe i tekstova u elektronskoj formi, potrebno je da poslednju, lektorisanu verziju, pregleda korektor i ispravi sve, samo naizgled sitne, greške u pisanju.