Lektor i korektor

Reč lektor vodi poreklo od latinske reči lector (čitalac).

Lektor je osoba stručna za ispravljanje gramatičkih i pravopisnih grešaka, kao i stilskih nepravilnosti. Zadatak lektora je da tekst popravi u skladu sa normama srpskog književnog jezika, tako da bude čitak i razumljiv.

Posao lektora se, nažalost, neretko ocenjuje kao nepotreban, jer se zaboravlja da rukopis treba da prođe lektorske intervencije pre objavljivanja, kako bi tekst bio stilski ujednačen i napisan po pravilima gramatike i pravopisa našeg jezika. Često se dešava da autor ili prevodilac ocene tekst kao dobro napisan, odnosno preveden, u potpunosti stilski i gramatički ispravan, previđajući greške vidljive samo oku stručnjaka. Svaki pismen čovek veruje da maternji jezik odlično poznaje i svaki autor dobro zna šta hoće da poruči svojim tekstom. Upravo tada se najčešće dešavaju propusti koji znazno otežavaju razumevanje i preglednost teksta.

Lektor nije tu da dovede u pitanje nečiju pismenost, niti da menja sadržaj napisanog ili prevedenog teksta, već da uoči nepravilnosti i otkloni ih da bi predupredio eventualne poteškoće u čitaočevom razumevanju. Time se hoće reći i sledeće: svako bi trebalo da čini ono što mu je dužnost, odnosno da savesno svoj posao obavlja – autor da piše sadržaj, prevodilac da prevodi sa stranog jezika, a lektor da otklanja stilske, gramatičke i ostale greške i tekst prilagođava našem jeziku. Jedino tako je moguće da potpun tekst, bez mana, u celini razumljiv, dođe u ruke čitaoca.

Korektor

Reč korektor nastala je transkribovanjem latinske reči corrector („prerađivač“).

Korektor je osoba stručna za ispravljanje štamparskih grešaka, čiji je zadatak da tekst učini preglednim i jasnim, u skladu sa pravopisom srpskog književnog jezika.

Samo jedno “progutano” slovo ili propušten zarez mogu potpuno da promene smisao teksta, a zadatak korektora je da ovakve i slične greške otkloni. Sasvim je jasno da korektor mora biti lice stručno za takvu vrstu posla, koje odlično poznaje pravopis i gramatiku i redovno prati sve njihove eventualne promene. Korektor, takođe, mora biti široko obrazovana osoba kojoj ne predstavlja problem da dalje uči i usavršava se, pogotovo kada je u pitanju tekst koji mu je dat na korekturu, sa ciljem da prepozna eventualne greške u pisanju stručnih pojmova ili većih skupova reči.

Nije retkost da ista osoba obavlja poslove lektora i korektora, ali ona mora imati zvanje diplomiranog profesora srpskog jezika i književnosti.